Procitajte, sta oni kazu

Moj put u porodicnu fotografiju je trajao dugo i nije krenuo tog trenutka kad smo dobili cerku. Duze vreme sam radila kao u medijima kao reportazni fotograf, saradjivala sam sa mnogim dnevnim i nedeljnim listovima, radila u domacim i stranim novinskim agencijama.

Ali vremenom sam shvatila sta tacno zelim da prikazem svojim radom i rodjenje moje cerke jeste bio preokret u tome, jer u tim ocima sam videla to najbitnije sta mi je falilo i samo mi je trebalo da to oblikujem u svojim fotografijama.

Zelim da fotografisem ljubav. Posebno kod vas kuci — u najintimnijem vasem mestu i u prirodi. Volim jednako kad ste u svojoj tvrdjavi, u svoja 4 zida, a i kad na fotografiji ima mnogo vazduha. Fotografisem nezne dodire, najtoplije zagrljaje, igre i reci koje su samo vase i zaljubljene poglede

Značajnost momenta ne shvataš ponekad u datom trenutku, nego češće — mnogo kasnije

I svaki put kad uzimam u ruke kameru — držim ovu rečenicu u svojoj glavi. Držim u glavi misao o tome koliko emocija i uspomena mogu da poklonim čim se zavesica aparata spusti.

Kada uzimam kameru u ruke — posmatram okolinu oko sebe, lepotu ljudi, njihov odnos, lepotu prirode ili pažljivo birane detalje interjera koje opsuju istoriju ove porodice, detalje za kojima stoji njihova priča i njihov život.

Posebnu ljubav gajim i prema porodicnim fotografisanjima napolju, u toku kojih deca osecaju najvise slobode. Mogu da se igraju, da jure, provode zaiste prelepo vreme sa svojim roditeljima.